вла̑ш

вла̑ш

вла̑ш (српски, lat. vlȃš)[уреди]

Категорије: прен.


Облици:

  1. , влаш, [1]
  2. влаш [1]

Значења:

  1. Растресит, мек, шупљикав (о тесту, хлебу и сл.). [1]
  2. Слаб, млитав (о човеку). Каћ[1]

Примери:

  1. Ле̑п, вла̑ш ле̏бац, само ње́га да је̑ш. [2] Вршац Каћ Ново Милошево Нови Бечеј [1]
  2. Када се у кућу довозила колима покошена пшеница за вршидбу, домаћица би отварала капију и на кола са натовареном пшеницом бацала перјани јастук или повесмо кудеље да би хлеб од новог жита добро нарастао и био влаш. [1]
  3. На̏век је вла̑ш ле̏бац. Итебеј [1]
  4. Кад мешаља први пут меси хлеб од новог брашна, ставе јој под ноге јастук да хлеб буде мекан и влаш. [3] [4] Јарковац [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 105, 269.
  3. Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 173.
  4. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 111.

Напомене[уреди]