ве̏сео

ве̏сео

ве̏сео (српски, lat. vȅseo)[уреди]

Прилог[уреди]

ве̏сео, прил.

Облици:

  1. -ело, весео, -ела [1]

Значења:

  1. Сеоска игранка у празничне дане. [1]
  2. Шарен, украшен. [1]

Примери:

  1. О̏нда пе̏ва̄ду сви̏ сва̏тови, ве̏сели су. [2] [3] Кумане Сремска Митровица Буковац Руменка Нови Сад Ковиљ Ново Милошево Башаид Зрењанин [1]
  2. И о̏нда у̏јутру кад о̀творим кокоши̏њаке, то̑ о̏ма тр̀чи на тра́ву око сала́ша леди̏на, то̑ па́се и ве̏село све, а не̏ ко о́вде — за̀творен це́ли да̑н. Ченеј [1]# Мо̀мак не̏ зна за̏што је о̀тац ве̏со. [4] [5] [6] [7] Голубинци Сомбор Госпођинци Башаид Меленци Итебеј Фаркаждин Избиште Деска [1]
  3. Ја̑ ве̏со, па све̏ гр̏лим ду̀дове. Врдник [1]
  4. Ка̏ко је о̑н би̏о ве̏со. Дероње [1]# О̏ндак је би́ло до̀звољено на Бо̀жић или на У̀скрс да ѝдеш у̏вече, зва́ло се ве̏село ве̏че. Мокрин [1]
  5. До̏вече ће да би̏де пра̑во ве̏село ве̏че. [8] [9] Фаркаждин Меленци Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Вршац [1]
  6. Ми̑ смо као дилета̏нти приређи́вали за̑баве, ве̏село ве̏че и ѝгра̄нке. Башаид [1]# Само ве̏село, го̏сти мо́ји. Вршац Сомбор [1]
  7. Тамо сам [на слави код сестре и зета] прово весело цео дан и целу ноћ и сутрадан до послеподне нисам спаво ништа. Ченеј [1]# У околини Кикинде на торбама се разликују весела и жалосна страна: страна више и страна мање украшена. [10] [1]


Изведене речи:

  1. ве̏село [1]


Синоними:

  1. радостан [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 150.
  3. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 274.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  6. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 267, 290.
  7. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 111.
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 268.
  9. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 37.
  10. ↑ Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 81.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ве̏сео&oldid=496207”