бости
Изглед
бости
Глагол
[уреди]Значења:
- продирати у нешто шиљатим предметом [1]
- шалити се на туђ рачун или некога изазивати вербално [1]
- Нападати роговима (о стоци). [2]
- Свађати се. [2]
Синоними:
- убадати, пробадати, боцкати [1]
- изазивати, раздраживати, пикати, играти се, нар. подјебавати нар., фам. зезати фам., пецкати, зајебавати нар., провоцирати, дирати, зафркавати, чачкати, задевати, боцкати, зачикавати [1]
- бушити, пикати [2]
- бо̀сти, бо̀де̄м, бо̀дем, бо́сти, боде̑м Вршац Јасеново [3] [2]
- бо́сти се, бо́дем се [2]
- бо̀сти се, бо̀де̄ се Сомбор Ново Милошево [2]
- бодем се, бо́сти се, боде̑м се Вршац [2]
Примери:
- Кад се, ра̑ди жи̏то, о̏нда о̀на [паламида] сме̑та до́тичним што ра̑ду жи̏то, бо̀де̄ и[х]. [4] [5] Кумане Сомбор Ковиљ Мокрин Ново Милошево [2]
- Сла̏бо бо̀ду [пчеле] зато што о̏не су пу̏не ме̏да, јел јѐдан ро̑ј ко̀ји ѝза̄ђе, сва̏ка пче̏ла на̀пуни се, ме̏дом да би мо̀гла ѝмати за ви̏ше да́на хра́не у се̏бе. [6] [7] Жедник Кленак Мартонош Бачки Брестовац Кула Деспотово Врбас Србобран Чуруг Бачко Градиште Бачко Петрово Село Мол Бачка Паланка Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Меленци Башаид Иђош Мокрин Кикинда Бочар Радојево Међа Бока Дебељача Сефкерин [2]
- Бо́ ла сам се, по то̑ј штрњи̏ки. Вршац [2]
- Општи је обичај да заова код невесте украде или пак добије у невестиној кући тањир и прибор за јело, обично кашику, виљушку и нож. Негде не дају заови виљушку и нож да се, младенци не би у браку „боли”, свађали. [2]
Изрази:
- језик нема кости али боде ("бол се, може нанети речима"). [2]
- очи ("стрчати, не уклапати се"). Ново Милошево Вршац [2]
Референце
[уреди]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Павле Ћосић и сарадници, Речник синонима, Београд 2008, ISBN 978-86-86673-09-1
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 188.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 148.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 228.