шунка

šunka

šunka (српски, ћир. шунка)[уреди]

Именица[уреди]

šunka, ж

Облици:

  1. šȗnke [1]

Значења:

  1. Svinjski but, obično usoljen, nadimljen i osušen; jelo od tako pripremljenog mesa. [1]
  2. Proširenje na bokovima pantalona. [1]
  3. Isto. [1]
  4. Pantalone koje su gore šire, a od kolena se sužavaju i pripijaju uz nogu. Черевић[1]
  5. Isto. [1]
  6. Isto. Черевић[1]

Примери:

  1. Pȓvo j[e] tȗ slànina kòja se ùsoli, pa šȗnke, tȍ je nȃjvàžnije. Лаћарак [1]
  2. Ako nè možemo célu svínju da im pȍšnēmo, ȍndak im pȍšnēmo šȗnke, kobàsīca, slànine. Ђала [1]
  3. Kad je tȏ skȉno, svȅ te mȃs, ȍdro, ȍndak vȁdi tȅ šȗnke, vȁdi [o]vȅ grbȉne, océče glȃvu, stȁvi u kȍto. [2] [3] [4] [5] Избиште Бачинци Черевић Буђановци Краљевци Буковац Војка Стари Сланкамен Суботица Сомбор Турија Госпођинци Ченеј Вилово Српски Крстур Нови Кнежевац Арадац Велики Гај Вршац Павлиш Банатска Паланка [1]
  4. Mȁlo smo šȗnke ispèkli. Нови Сад [1]
  5. A ȉma kȍ tȁmo ožùlja i slàninu, rèbra, prȅdnju šȗnku, glȃvu. Ловра Суботица [1]
  6. Tȏ je tȁko šírok, dȏđe sa šȗnkama, a ovȁmo ȕzan. Nȅ pantalóne. To je bríčes. To je mesto pantalóna. Избиште Нови Кнежевац Нови Бечеј [1]
  7. Su nosili ljudi čakčire na šunke, od finog štofa. [6] Ченеј Сомбор [1]
  8. Čȉzmama nȃjbȍlje prìstaje brìčac, čàkšire nà šūnke. [7] Ковиљ Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Нови Кнежевац Нови Бечеј Тараш [1]
  9. Mène su tàki bíli sméšni mȕški s òtim čàkširama na šȗnke, a i ȉme im sméšno. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Иванда [1]


Синоними:

  1. batak [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 128.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 153.
  4. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  5. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 333.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.

Напомене[уреди]