hronicna bubrezna insuficijencija

Из Викиречника.

Hronična bubrežna insuficijencija (HBI)

Hronična bubrežna insuficijencija (HBI) je postepeno, progresivno i ireverzibilno.oštećenje velikog broja nefrona i svih bubrežnih funkcija ( ekskretorne, metaboličke, endokrine i homeostatske) uzrokujući smanjenje jačine glomerulske filtracije (JGF), a koje je uzrokovano različitim bubrežnim oboljenjima kao što su: glomerulonefritis, tubulointersticijumska nefropatija, dijabetesna nefropatija, nefroskleroza, razni otrovi i dr. Poremećaji koji se javljaju u HBI su: -metabolički poremećaji: Bubrezi su pre svega ekskretorni organi koji izlučuju vodu, neorganske jone i druge proizvode metabolizma i time održavaju homeostazu unutrašnje sredine. U HBI smanjen je broj funkcionalnih nefrona koji imaju smanjenu tubulsku reapsorpciju ili povećanu tubulsku sekreciju i koji su osmotski preopterećeni, pa je obim bubrežnog rada smanjen što uzrokuje: pojavu metaboličke acidoze, retenciju toksičnih metabolita (urea, kreatinin, cijanati, gvanidin i njegovi derivati, amonijak, mokraćna kiselina, alifatični i aromatični amini i dr.), nagomilavaju se i mnogi peptidi i peptidni hormoni ( gastrin, renin, prolaktin, parathormon- PTH),endokrine poremećaje, anoreksiju itd. - endokrini poremećaji: U HBI se menja koncentracija mnogih hormona, što je posledica poremećenog metabolizma i sekrecije hormona u bubregu ili je to odgovor na poremećaj homeostaze u HBI. U HBI se javlja normohromna i normocitna anemija pre svega kao posledica neadekvatnog stvaranja eritropoetina, a zatim i inhibicije eritropoeze i skraćenja veka eritrocita uzrokovanih uremijskim toksinima. Takođe, u HBI zbog zbog hipokalcijemije uzrokovane hiperfosfatemijom i poremećenim metabolizmom vitamina D nastaje sekundarni hiperparatireoidizam (2HPT).

Smanjena je intrarenalna razgradnja  hormona i to: angiotenzina I i II, glikagona, insulina, paratireoidnog hormona, kalcitonina i dr). U ranoj fazi HBI klirens hormona pada paralelno sa bubrežnim protokom. Kako bubrežna insuficijencija progredira, tako i preuzimanje hormona opada uzrokujući neproporcionalan porast njihove koncentracije u serumu.   

Ekstrarenalna razgradnja hormona može takođe biti redukovana u HBI. Ekperimentalni podaci ukazuju da je razgradnja insulina u skeletnim mišićima oštećena u uremiji (8P). Hepatična razgradnja biološki aktivnog paratireoidnog hormona je takođe redukovana u uremiji (9P).

Klinička slika HBI: Razvoj HBI vodi sve težem oštećenju bubrežnih funkcija i razlikujemo 4 stadijuma HBI prema stepenu oštećenja bubrežnih funkcija i kliničkim manifestacijama:

I stadijum – sniženje bubrežne funkcionalne rezerve: smanjena je glomerulska filtracija do 70 ml/min i smanjena je koncentraciona sposobnost bubrega. U ovom stadijumu nema porasta azotnih jedinjenja u serumu kao ni simptoma bolesti.

II stadijum – azotemija: prisutno je sniženje glomerularne filtracije od 70 do 30 ml/min, javlja se porast ureje i kreatinina, a potom i mokraćne kiseline u serumu. Javljaju se i poremećaji u koncentraciji elektrolita ( hiperfosfatemija, hipokalcemija) i metabolička acidoza, anemija, gastrointestinalni simptomi ( anoreksija, muka, povraćanje, uremijski fetor). Bolesnici počinju obilnije da mokre u vidu poliurije i/ili nokturije.

III stadijum – uremija: kada se glomerularna filtracija smanji na oko 10 ml/min, ispoljava se uremijski sindrom. Izrazito je povećana koncentracija azotnih jedinjenja, pogoršava se metabolička acidoza, metabolizam kalcijuma, fosfata, vode i natrijuma, nastaje hiperkalijemija. Često je prisutna arterijska hipertenzija udružena sa anemijom kao i hemostazom. Pojavljuje se: svrab, suvoća kože, krvavljenja na sluznicama gastrointestinalnog trakta. Razvijaju se neurološki poremećaji: uremijska encefalopatija i periferna polineuropatija.

IV stadijum – terminalna uremija: Kada se klirens kreatinina smanji ispod 5 ml/min, bolesnici ulaze u stadijum terminalne uremije. Svi navedeni poremećaji se pogoršavaju, a opšte stanje bolesnika je veoma teško. U ovom stadijumu se bolesniku može pomoći dijalizama ili transplantacijom bubrega.