gore

gore

Српски

gore (српски, ћир. горе)

Прилог

gore, прил.

Облици:

  1. góre ili gȍre (pril.), gȍrē (komp.), gȍre (mn. od gòra), gòrē (3.l.mn.pr.gl. gòreti) [1]

Значења:

  1. Iznad, na mestu višem od drugoga. [1]
  2. Na spratu, na tavanu i sl. (o kući ili zgradi). [1]
  3. Na brdu, na planini ili na bilo kakvoj uzvišici. [1]
  4. Na gornjoj strani (delu ili kraju nečega). [1]
  5. Uvis, naviše. [1]
  6. Na severu, severno. [1]
  7. Na površini (na površinu) zemlje, vode i sl. u poređenju sa položajem koji je ispod. [1]
  8. Hemijska promena, biti izložen velikoj toploti (gòrē, 3.l.mn.pr.gl. gòreti).

Примери:

  1. Kad òne ùzru, ìzbristru se i ondak dȏđe čórba góre, a kòštice i ljȕske pȁdnedu dóle — tȏ je od àmura — ȍnda se pèče ràkija. [2] [3] [4] Јаша Томић Сремска Каменица Суботица Мартонош Сивац Бачко Петрово Село Турија Ђала Српски Крстур Кикинда Српска Црња Башаид Кумане Меленци Итебеј Бока Ботош Томашевац Фаркаждин Вршац Избиште Јасеново [1]
  2. Stȁne tȁmo jèdan na klúpu jel na stòlicu, góre, da ga vȉdu svȉ. [5] Итебеј [1]
  3. Mȍj sȋn je dȍbio góre plȁc. Сремска Каменица [1]# Јѐдан до̏ле сто̀ји, а шо̏р го̏ре ми̏ стоји́мо. [4] Бата Суботица Пачир Мол Госпођинци Шајкаш [1]
  4. Òna je bíla gȍre kod žèljezničke stȁnice. Сремска Каменица [1]
  5. Njȋ su odvèli gȍre na pȁšnjak. Визић [1]# Ди̏жемо го́ре на та̀ван, о̀бесимо да не̏ би мѝ шо ви по̀ јели, и то та̀ко чу̑вамо до про̀лећа. [1]
  6. Góre ȉma štrȉk da šȋrimo. Банатска Паланка Мартонош Вршац [1]
  7. Na tȏm slȅmenu se mȅće góre grèdi ce, stȁvljadu pȍpreko. Ђала [1]# О̏н је о̀шо го̏ре. Лаћарак [1]
  8. На бре́гу је го̏ре ѝмала, знаш ка̏ко је у бре̑г, и̏ма Ку́ли бре̑г, па у бре́гу у̀сечена со̏ба. Кула [1]# На̀маже̄мо до̀бро пле̏к, ме̏темо то̑, на̀местӣмо, по̀тапка̄мо, го́ре ма̑сти. Арадац [1]
  9. Ȉma dȇsne i góre i dóle vèštāčke. [6] [7] Башаид Мартонош Јаша Томић Вршац [1]
  10. Òna ìde onàko kónusna — dóle šȉra a góre ȕža. Ђала [1]# Дѐсна ру́ка др̀жи ру̀чицу, а ле̑ва је го̀рӣје, о̀на др̀жи ко̀сиште. [8] [9] Јаша Томић Српска Црња Фаркаждин [1]# Кад изи̑ ђе [ло̀за] по̏ високо — до по̏ла ме̑тра — о̏нда се ве зи̑ ва да пра̏ во го̏ре ра́сте. [10] Врдник [1]
  11. Jèd no na skȅli, jèd no odàvde bàcā, jèdno sa skȅle gȍre. Бачинци [1]# Ту̑ је би̏јо са̏џа̄к, о̀гњӣште и ди̏м ѝде го́рена, а та̏мо све га̏раво. Ђала [1]# И̏тамо го́ре ло̏пту па чи̏камо. [11] [12] Ботош Итебеј [1]
  12. Njègov šèšīr òde góre. [13] Бока [1]
  13. Kȍren ìde góre, a vlȃt ìde dóle. Томашевац [1]# Осам комада [свиња] сам продо док су се ранили, а 92 однесем горе у Пешту. Ченеј [1]# Кат се ја̑ загњу̑рим, о̑н ме ди̏же го́ре. [14] Итебеј [1]
  14. Gòrē gȍre góre gȍrē.


Изрази:

  1. [1]
  2. komp gorije [1]

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162, 170, 264.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 212, 221, 277, 279, 298, 343, 400, 401.
  4. ↑ 4,0 4,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 125.
  5. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 159.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 78, 277.
  7. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 166, 167, 214.
  8. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 166.
  9. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 280.
  10. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 294.
  11. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 170, 171.
  12. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 334.
  13. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 277.
  14. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 277, 400.

Напомене

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=gore&oldid=695971”