ضَرَبَ

Дечак удара лопту.

Корен: ض ر ب *

Изговор:

DIN: ḍaraba  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. ударити
2. (по)куцати
3. (по)звонити на
4. свирати на
5. гађати, бомбардовати
6. бацити на (земљу)

Примери:

.ضَرَبَهُ بِالصُّدْفَةِ فِي المُرورِ

Случајно га је ударио у пролазу.

Синоними:

• أَصَابَ - ударити
• سَدَدَ - ударити
• هَاجِمَ - напасти

Изреке и пословице:

.الضَّرْبُ مِثْلَ السِّباحَةِ. عِنْدَمَا تَتَعَلَّمَ أَنْ تَضْرَبُ لَمْ تَنْسَهُ

Ударац је попут пливања. Када научиш да удараш не заборављаш.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
куцати	يَضْرِبُ	ضَرَبَ	1.
јако ударити	يُضَرِّبُ	ضَرَّبَ	2.
тући се	يُضَارِبُ	ضَارَبَ	3.
одустати	يُضْرِبُ	أَضْرَبَ	4.
тући се	يَتَضَرَّبُ	تَضَرَّبَ	5.
међусобно се тући	يَتََارَبُ	تَضَارَبَ	6.
бити погођен, ударен	يَنْضَرِبُ	إِنْضَرَبَ	7.
ударати се, бити се, комашати се	يَضْتَرِبُ	إِضْتَرَبَ	8.
/	/	/	9.
упалити се	يَستَضْرِبُ	إِسْتَضْرَبَ	10.

Асоцијације:

• صَفَعَةٌ - шамар
• كَدْمَةٌ - модрица
• تَحْقِيرٌ - понижење

Изведене речи:

• تَضَارُبٌ - сукоб, конфликт, борба
• ضَارِبٌ - који удара, који се крее
• ضَرَّابٌ - који жестоко удара, боксер, добар стрелац
• ضَرَّابَةٌ - клатно
• ضَرَائِبِيٌّ - порези
• ضَرْبٌ - ударање, тучење, куцање, пулсирање, паљба,

Сродни чланци са Википедије:

ضَرَبَ

Преводи

Амхарски: [1] ይብዙ ☞am Енглески: [1] hit ☞en Италијански: [1] colpire ☞it Немачки: [1] schlagen ☞de Шпански: [1] golpear ☞es Француски: [1] frapper ☞fr Фински: [1] iskeä ☞fi Грчки: [1] χτυπώ ☞el

Непалски: [1] गुणन ☞ne Руски: [1] ударять ☞ru Португалски: [1] golpear ☞pt Македонски: [1] бие ☞mk Српски: [1] ударити ☞sr Мађарски: [1] üt ☞hu Бугарски: [1] улучвам ☞bg Кинески: [1] 打擊 ☞zh

Конјугација глагола ضَرَبَ (ḍaraba) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						ضَارِبٌ‎ (ḍāribun) (ḍāribun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَضْرُوبٌ‎ (maḍrūbun) (maḍrūbun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	ضَرَبْتُ‎ (ḍarabtu) (ḍarabtu)	ضَرَبْتَ‎ (ḍarabta) (ḍarabta)	ضَرَبَ (ḍaraba)		ضَرَبْتُمَا‎ (ḍarabtumā) (ḍarabtumā)	ضَرَبَا‎ (ḍarabā) (ḍarabā)		ضَرَبْنَا‎ (ḍarabnā) (ḍarabnā)	ضَرَبْتُمْ‎ (ḍarabtum) (ḍarabtum)	ضَرَبُوا‎ (ḍarabū) (ḍarabū)
	f		ضَرَبْتِ‎ (ḍarabti) (ḍarabti)	ضَرَبَتْ‎ (ḍarabat) (ḍarabat)			ضَرَبَتَا‎ (ḍarabatā) (ḍarabatā)			ضَرَبْتُنَّ‎ (ḍarabtunna) (ḍarabtunna)	ضَرَبْنَ‎ (ḍarabna) (ḍarabna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَضْرِبُ‎ (ʾaḍribu) (ʾaḍribu)	تَضْرِبُ‎ (taḍribu) (taḍribu)	يَضْرِبُ‎ (yaḍribu) (yaḍribu)		تَضْرِبَانِ‎ (taḍribāni) (taḍribāni)	يَضْرِبَانِ‎ (yaḍribāni) (yaḍribāni)		نَضْرِبُ‎ (naḍribu) (naḍribu)	تَضْرِبُونَ‎ (taḍribūna) (taḍribūna)	يَضْرِبُونَ‎ (yaḍribūna) (yaḍribūna)
	f		تَضْرِبِينَ‎ (taḍribīna) (taḍribīna)	تَضْرِبُ‎ (taḍribu) (taḍribu)			تَضْرِبَانِ‎ (taḍribāni) (taḍribāni)			تَضْرِبْنَ‎ (taḍribna) (taḍribna)	يَضْرِبْنَ‎ (yaḍribna) (yaḍribna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَضْرِبَ‎ (ʾaḍriba) (ʾaḍriba)	تَضْرِبَ‎ (taḍriba) (taḍriba)	يَضْرِبَ‎ (yaḍriba) (yaḍriba)		تَضْرِبَا‎ (taḍribā) (taḍribā)	يَضْرِبَا‎ (yaḍribā) (yaḍribā)		نَضْرِبَ‎ (naḍriba) (naḍriba)	تَضْرِبُوا‎ (taḍribū) (taḍribū)	يَضْرِبُوا‎ (yaḍribū) (yaḍribū)
	f		تَضْرِبِي‎ (taḍribī) (taḍribī)	تَضْرِبَ‎ (taḍriba) (taḍriba)			تَضْرِبَا‎ (taḍribā) (taḍribā)			تَضْرِبْنَ‎ (taḍribna) (taḍribna)	يَضْرِبْنَ‎ (yaḍribna) (yaḍribna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَضْرِبْ‎ (ʾaḍrib) (ʾaḍrib)	تَضْرِبْ‎ (taḍrib) (taḍrib)	يَضْرِبْ‎ (yaḍrib) (yaḍrib)		تَضْرِبَا‎ (taḍribā) (taḍribā)	يَضْرِبَا‎ (yaḍribā) (yaḍribā)		نَضْرِبْ‎ (naḍrib) (naḍrib)	تَضْرِبُوا‎ (taḍribū) (taḍribū)	يَضْرِبُوا‎ (yaḍribū) (yaḍribū)
	f		تَضْرِبِي‎ (taḍribī) (taḍribī)	تَضْرِبْ‎ (taḍrib) (taḍrib)			تَضْرِبَا‎ (taḍribā) (taḍribā)			تَضْرِبْنَ‎ (taḍribna) (taḍribna)	يَضْرِبْنَ‎ (yaḍribna) (yaḍribna)
императив الأمر	m		اِضْرِبْ‎ (iḍrib) (iḍrib)			اِضْرِبَا‎ (iḍribā) (iḍribā)				اِضْرِبُوا‎ (iḍribū) (iḍribū)
	f		اِضْرِبِي‎ (iḍribī) (iḍribī)							اِضْرِبْنَ‎ (iḍribna) (iḍribna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	ضُرِبْتُ‎ (ḍuribtu) (ḍuribtu)	ضُرِبْتَ‎ (ḍuribta) (ḍuribta)	ضُرِبَ (ḍuriba)		ضُرِبْتُمَا‎ (ḍuribtumā) (ḍuribtumā)	ضُرِبَا‎ (ḍuribā) (ḍuribā)		ضُرِبْنَا‎ (ḍuribnā) (ḍuribnā)	ضُرِبْتُمْ‎ (ḍuribtum) (ḍuribtum)	ضُرِبُوا‎ (ḍuribū) (ḍuribū)
	f		ضُرِبْتِ‎ (ḍuribti) (ḍuribti)	ضُرِبَتْ‎ (ḍuribat) (ḍuribat)			ضُرِبَتَا‎ (ḍuribatā) (ḍuribatā)			ضُرِبْتُنَّ‎ (ḍuribtunna) (ḍuribtunna)	ضُرِبْنَ‎ (ḍuribna) (ḍuribna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُضْرَبُ‎ (ʾuḍrabu) (ʾuḍrabu)	تُضْرَبُ‎ (tuḍrabu) (tuḍrabu)	يُضْرَبُ‎ (yuḍrabu) (yuḍrabu)		تُضْرَبَانِ‎ (tuḍrabāni) (tuḍrabāni)	يُضْرَبَانِ‎ (yuḍrabāni) (yuḍrabāni)		نُضْرَبُ‎ (nuḍrabu) (nuḍrabu)	تُضْرَبُونَ‎ (tuḍrabūna) (tuḍrabūna)	يُضْرَبُونَ‎ (yuḍrabūna) (yuḍrabūna)
	f		تُضْرَبِينَ‎ (tuḍrabīna) (tuḍrabīna)	تُضْرَبُ‎ (tuḍrabu) (tuḍrabu)			تُضْرَبَانِ‎ (tuḍrabāni) (tuḍrabāni)			تُضْرَبْنَ‎ (tuḍrabna) (tuḍrabna)	يُضْرَبْنَ‎ (yuḍrabna) (yuḍrabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُضْرَبَ‎ (ʾuḍraba) (ʾuḍraba)	تُضْرَبَ‎ (tuḍraba) (tuḍraba)	يُضْرَبَ‎ (yuḍraba) (yuḍraba)		تُضْرَبَا‎ (tuḍrabā) (tuḍrabā)	يُضْرَبَا‎ (yuḍrabā) (yuḍrabā)		نُضْرَبَ‎ (nuḍraba) (nuḍraba)	تُضْرَبُوا‎ (tuḍrabū) (tuḍrabū)	يُضْرَبُوا‎ (yuḍrabū) (yuḍrabū)
	f		تُضْرَبِي‎ (tuḍrabī) (tuḍrabī)	تُضْرَبَ‎ (tuḍraba) (tuḍraba)			تُضْرَبَا‎ (tuḍrabā) (tuḍrabā)			تُضْرَبْنَ‎ (tuḍrabna) (tuḍrabna)	يُضْرَبْنَ‎ (yuḍrabna) (yuḍrabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُضْرَبْ‎ (ʾuḍrab) (ʾuḍrab)	تُضْرَبْ‎ (tuḍrab) (tuḍrab)	يُضْرَبْ‎ (yuḍrab) (yuḍrab)		تُضْرَبَا‎ (tuḍrabā) (tuḍrabā)	يُضْرَبَا‎ (yuḍrabā) (yuḍrabā)		نُضْرَبْ‎ (nuḍrab) (nuḍrab)	تُضْرَبُوا‎ (tuḍrabū) (tuḍrabū)	يُضْرَبُوا‎ (yuḍrabū) (yuḍrabū)
	f		تُضْرَبِي‎ (tuḍrabī) (tuḍrabī)	تُضْرَبْ‎ (tuḍrab) (tuḍrab)			تُضْرَبَا‎ (tuḍrabā) (tuḍrabā)			تُضْرَبْنَ‎ (tuḍrabna) (tuḍrabna)	يُضْرَبْنَ‎ (yuḍrabna) (yuḍrabna)