رَفَعَ

Спортиста диже тегове.

Корен: ر ف ع*

Изговор:

DIN: rafaʿa  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. подигнути
2. издигнути
3. узвисити
4. пустити да лети (змај)
5. узети
6. однети

Примери:

.رَفَعْتُ أَسْعَارَ المَلَابِسِ فِي المَحَلِ

Подигао сам цене одеће у радњи.

Синоними:

• عَلَى - подићи, узвисити
• إِرْتَفَعَ - уздигнути

Супротне речи:

• نَزَلَ - спустити

Изреке и пословице:

.حَيِطْ نَفْسُكَ فَقَط بِالنَّاسِ الذِينَ قَادِرِيِنَ أَنْ يَرْفَعُنَكَ أَعْلَى

Окружи себе само са људима који могу да те подигну. Опра Винфри

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
подигнути	يَرْفَعُ	رَفَعَ	1.
подизати	يُرَفِّعُ	رَفَّعَ	2.
поднети	يُرَافِعُ	رَافَعَ	3.
/	/	/	4.
подизати, бити узвишен	يَتَرَفَّعُ	تَرَفَّعَ	5.
међусобно се дизати	يَتَرَافَعُ	تَرَافَعَ	6.
/	/	/	7.
подигнути, попети се	يَرْتَفِعُ	إِرْتَفَعَ	8.
/	/	/	9.
тражити да се дигне	يَسْتَرْفِعُ	إِسْتَرْفَعَ	10.

Асоцијације:

• إِرْتِفَاعٌ - висина

Изведене речи:

• إِرْتِفَاعٌ - висина, повишење, скок, повећање, успон
• تَرْفِيعٌ - унапређење, промакнуће, повишица
• رَافِعَةٌ - дизалица, лифт, полуга
• رَفَّاعٌ - дизалица, полуга
• رَفَاعَةٌ - висина, пискавост
• رُفَاعَةٌ - висок положај, углед, част, достојанство
• رَفْعٌ - дизање, укидање, отклањање, одстрањивање
• رَفْعَةٌ - (по)дизање
• رِفْعَةٌ - висина/зграде/, висок положај
• رَفِيعٌ - висок, узвишен, пискав, продоран (глас)
• مُتَرَّفِعٌ - охол, горд, уображен, умишљен
• مُرَفِعٌ - тужилац
• مُرْتَفَعٌ - тераса, узвисина
• مُرْتَفَعٌ - уздигнут, висок, еминентан
• مِرْفَاعٌ - дизалица
• مَرْفُوعٌ - уздигнут, гласан

Сродни чланци са Википедије:

رَفَعَ

Преводи

Енглески: [1] Raise ☞en Италијански: [1] aumentare ☞it Немачки: [1] Hæv ☞de Шпански: [1] levantar ☞es Француски: [1] LEVER ☞fr Фински: [1] nostaa ☞fi Грчки: [1] αύξηση ☞el

Руски: [1] поднимать ☞ru Португалски: [1] levantar ☞pt Македонски: [1] се подигне ☞mk Српски: [1] подигнути ☞sr Мађарски: [1] emel ☞hu Бугарски: [1] Повдигнете ☞bg Кинески: [1] 提高 ☞zh

Конјугација глагола رَفَعَ (rafaʿa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						رَافِعٌ‎ (rāfiʿun) (rāfiʿun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَرْفُوعٌ‎ (marfūʿun) (marfūʿun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رَفَعْتُ‎ (rafaʿtu) (rafaʿtu)	رَفَعْتَ‎ (rafaʿta) (rafaʿta)	رَفَعَ (rafaʿa)		رَفَعْتُمَا‎ (rafaʿtumā) (rafaʿtumā)	رَفَعَا‎ (rafaʿā) (rafaʿā)		رَفَعْنَا‎ (rafaʿnā) (rafaʿnā)	رَفَعْتُمْ‎ (rafaʿtum) (rafaʿtum)	رَفَعُوا‎ (rafaʿū) (rafaʿū)
	f		رَفَعْتِ‎ (rafaʿti) (rafaʿti)	رَفَعَتْ‎ (rafaʿat) (rafaʿat)			رَفَعَتَا‎ (rafaʿatā) (rafaʿatā)			رَفَعْتُنَّ‎ (rafaʿtunna) (rafaʿtunna)	رَفَعْنَ‎ (rafaʿna) (rafaʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَرْفَعُ‎ (ʾarfaʿu) (ʾarfaʿu)	تَرْفَعُ‎ (tarfaʿu) (tarfaʿu)	يَرْفَعُ‎ (yarfaʿu) (yarfaʿu)		تَرْفَعَانِ‎ (tarfaʿāni) (tarfaʿāni)	يَرْفَعَانِ‎ (yarfaʿāni) (yarfaʿāni)		نَرْفَعُ‎ (narfaʿu) (narfaʿu)	تَرْفَعُونَ‎ (tarfaʿūna) (tarfaʿūna)	يَرْفَعُونَ‎ (yarfaʿūna) (yarfaʿūna)
	f		تَرْفَعِينَ‎ (tarfaʿīna) (tarfaʿīna)	تَرْفَعُ‎ (tarfaʿu) (tarfaʿu)			تَرْفَعَانِ‎ (tarfaʿāni) (tarfaʿāni)			تَرْفَعْنَ‎ (tarfaʿna) (tarfaʿna)	يَرْفَعْنَ‎ (yarfaʿna) (yarfaʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَرْفَعَ‎ (ʾarfaʿa) (ʾarfaʿa)	تَرْفَعَ‎ (tarfaʿa) (tarfaʿa)	يَرْفَعَ‎ (yarfaʿa) (yarfaʿa)		تَرْفَعَا‎ (tarfaʿā) (tarfaʿā)	يَرْفَعَا‎ (yarfaʿā) (yarfaʿā)		نَرْفَعَ‎ (narfaʿa) (narfaʿa)	تَرْفَعُوا‎ (tarfaʿū) (tarfaʿū)	يَرْفَعُوا‎ (yarfaʿū) (yarfaʿū)
	f		تَرْفَعِي‎ (tarfaʿī) (tarfaʿī)	تَرْفَعَ‎ (tarfaʿa) (tarfaʿa)			تَرْفَعَا‎ (tarfaʿā) (tarfaʿā)			تَرْفَعْنَ‎ (tarfaʿna) (tarfaʿna)	يَرْفَعْنَ‎ (yarfaʿna) (yarfaʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَرْفَعْ‎ (ʾarfaʿ) (ʾarfaʿ)	تَرْفَعْ‎ (tarfaʿ) (tarfaʿ)	يَرْفَعْ‎ (yarfaʿ) (yarfaʿ)		تَرْفَعَا‎ (tarfaʿā) (tarfaʿā)	يَرْفَعَا‎ (yarfaʿā) (yarfaʿā)		نَرْفَعْ‎ (narfaʿ) (narfaʿ)	تَرْفَعُوا‎ (tarfaʿū) (tarfaʿū)	يَرْفَعُوا‎ (yarfaʿū) (yarfaʿū)
	f		تَرْفَعِي‎ (tarfaʿī) (tarfaʿī)	تَرْفَعْ‎ (tarfaʿ) (tarfaʿ)			تَرْفَعَا‎ (tarfaʿā) (tarfaʿā)			تَرْفَعْنَ‎ (tarfaʿna) (tarfaʿna)	يَرْفَعْنَ‎ (yarfaʿna) (yarfaʿna)
императив الأمر	m		اِرْفَعْ‎ (irfaʿ) (irfaʿ)			اِرْفَعَا‎ (irfaʿā) (irfaʿā)				اِرْفَعُوا‎ (irfaʿū) (irfaʿū)
	f		اِرْفَعِي‎ (irfaʿī) (irfaʿī)							اِرْفَعْنَ‎ (irfaʿna) (irfaʿna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رُفِعْتُ‎ (rufiʿtu) (rufiʿtu)	رُفِعْتَ‎ (rufiʿta) (rufiʿta)	رُفِعَ (rufiʿa)		رُفِعْتُمَا‎ (rufiʿtumā) (rufiʿtumā)	رُفِعَا‎ (rufiʿā) (rufiʿā)		رُفِعْنَا‎ (rufiʿnā) (rufiʿnā)	رُفِعْتُمْ‎ (rufiʿtum) (rufiʿtum)	رُفِعُوا‎ (rufiʿū) (rufiʿū)
	f		رُفِعْتِ‎ (rufiʿti) (rufiʿti)	رُفِعَتْ‎ (rufiʿat) (rufiʿat)			رُفِعَتَا‎ (rufiʿatā) (rufiʿatā)			رُفِعْتُنَّ‎ (rufiʿtunna) (rufiʿtunna)	رُفِعْنَ‎ (rufiʿna) (rufiʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُرْفَعُ‎ (ʾurfaʿu) (ʾurfaʿu)	تُرْفَعُ‎ (turfaʿu) (turfaʿu)	يُرْفَعُ‎ (yurfaʿu) (yurfaʿu)		تُرْفَعَانِ‎ (turfaʿāni) (turfaʿāni)	يُرْفَعَانِ‎ (yurfaʿāni) (yurfaʿāni)		نُرْفَعُ‎ (nurfaʿu) (nurfaʿu)	تُرْفَعُونَ‎ (turfaʿūna) (turfaʿūna)	يُرْفَعُونَ‎ (yurfaʿūna) (yurfaʿūna)
	f		تُرْفَعِينَ‎ (turfaʿīna) (turfaʿīna)	تُرْفَعُ‎ (turfaʿu) (turfaʿu)			تُرْفَعَانِ‎ (turfaʿāni) (turfaʿāni)			تُرْفَعْنَ‎ (turfaʿna) (turfaʿna)	يُرْفَعْنَ‎ (yurfaʿna) (yurfaʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُرْفَعَ‎ (ʾurfaʿa) (ʾurfaʿa)	تُرْفَعَ‎ (turfaʿa) (turfaʿa)	يُرْفَعَ‎ (yurfaʿa) (yurfaʿa)		تُرْفَعَا‎ (turfaʿā) (turfaʿā)	يُرْفَعَا‎ (yurfaʿā) (yurfaʿā)		نُرْفَعَ‎ (nurfaʿa) (nurfaʿa)	تُرْفَعُوا‎ (turfaʿū) (turfaʿū)	يُرْفَعُوا‎ (yurfaʿū) (yurfaʿū)
	f		تُرْفَعِي‎ (turfaʿī) (turfaʿī)	تُرْفَعَ‎ (turfaʿa) (turfaʿa)			تُرْفَعَا‎ (turfaʿā) (turfaʿā)			تُرْفَعْنَ‎ (turfaʿna) (turfaʿna)	يُرْفَعْنَ‎ (yurfaʿna) (yurfaʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُرْفَعْ‎ (ʾurfaʿ) (ʾurfaʿ)	تُرْفَعْ‎ (turfaʿ) (turfaʿ)	يُرْفَعْ‎ (yurfaʿ) (yurfaʿ)		تُرْفَعَا‎ (turfaʿā) (turfaʿā)	يُرْفَعَا‎ (yurfaʿā) (yurfaʿā)		نُرْفَعْ‎ (nurfaʿ) (nurfaʿ)	تُرْفَعُوا‎ (turfaʿū) (turfaʿū)	يُرْفَعُوا‎ (yurfaʿū) (yurfaʿū)
	f		تُرْفَعِي‎ (turfaʿī) (turfaʿī)	تُرْفَعْ‎ (turfaʿ) (turfaʿ)			تُرْفَعَا‎ (turfaʿā) (turfaʿā)			تُرْفَعْنَ‎ (turfaʿna) (turfaʿna)	يُرْفَعْنَ‎ (yurfaʿna) (yurfaʿna)