флаута

флаута

флаута (српски, lat. flauta)[уреди]

Именица[уреди]

флаута, ж

Значења:

  1. Врста дувачког инструмента нежног звука. Вршац[1]


Преводи[уреди]

  • Амхарски:
  • Француски:
  • Немачки:
  • Италијански:
  • Шпански:
  • Португалски:
  • Арапски:
  • Корејски:
  • Руски:
  • Грчки:
  • Бугарски:
  • Шведски:

Референце[уреди]

  1. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]