уста

уста

Српски

уста (српски, lat. usta)

Падеж Једнина Множина
Номинатив
-
уста
Генитив
-
уста
Датив
-
устима
Акузатив
-
уста
Вокатив
-
уста
Инструментал
-
устима
Локатив
-
устима


Именица

уста, ж

Слогови:мн. у-ста


Категорије: пл. т.анат. мед.риб.риб.бот.прен.


Значења:

  1. Дупља у доњем делу главе са унутрашње стране зубне преграде, као почетни орган за варење кроз који пролази храна у желудац; отвор између усана који води у ту дупљу; усне. [1]
  2. Опуштена, обешена, отромбољена и дебела доња усна. Ново Милошево[1]
  3. Урођена аномалија облика усана, расечена усна. Ђурђево[1]
  4. Слична шупљина и отвор код животиња. [1]
  5. Коњске усне на којима се местимично појављују пеге. [2][1]
  6. Исто. [1]
  7. Исто. Суботица[1]
  8. Мањи отвор на вршки. [1]
  9. Већи отвор на вршки. [3] Србобран Падеј[1]
  10. Зелена, недозрела биљка Phazeolus која још није формирала зрно у махуни, боранија. [4] Мошорин[1]
  11. Особа (обично члан породице) коју треба хранити, издржавати. [1]

Примери:

  1. С у́стима ми̏че. [5] [6] [7] [8] Банатско Аранђелово Лаћарак Пачир Сивац Стапар Госпођинци Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Ново Милошево Међа Житиште Фаркаждин Батања [1]
  2. У у́стима до̀носи ра́ну. [9] Српски Крстур [1]
  3. Пра̏ви во̏сак од си̏тни не̏ки пло̏чица ко̀је о̀на лу̑чи у сво̀јим у́стима. [9] Ново Милошево Сремска Митровица Пачир Деспотово Чента Избиште Баваниште [1]
  4. Она [мрена] има тврда уста, као да је не боле, као да се то ње не тиче. [3] Сремски Карловци [1]
  5. Кад о̀ћемо да га пече́мо, ра̀шӣримо му у́ста, то̏ још о̏ма чи̏м га за̀кољу на̏ши, и ста̏виду ја̏буку у у́ста пра̑сету  ; пчел ‘орган на глави пчеле кроз који се уноси храна’. [3] Бешка Моровић Сремска Митровица Мол Елемир Чента [1]
  6. И та̑ је ѝмала као у́ста, то̑ ми̑ ка̑жемо у́ста и ту̑ се о̏нда мѐтула по јѐдна та̀ко широ̀ка ци́гла — ни́је би́ло вра́та. [10] Башаид Шуљам Врдник Кикинда Нови Бечеј Меленци [1]
  7. Са̏д сам ја̏ ра̏чуно ту̏ да спу̏стим јѐдну ма̑лу ко̑нку, да на̀местим, и да на̀местим та̏мо пе̏тна у́ста. Ђала [1]
  8. О́де су та̑ пѐћна у́ста, ту̑ уну́тра се ло̀жи. [10] Башаид Мартонош Санад Ново Милошево [1]
  9. Напред завеже се оно ди се вади риба — уста. Уста су унутри, грло односно, а напред се вади риба. [3] Моровић [1]
  10. У́ста се на̀месте да ѝду на̏ воду, о̏нда о̀сети со̏м да је ту̑ не̏ки ла̑д и у̑ђе у̀ тај сѐнкер. [11] Ковиљ [1]
  11. улази у тај предњи део, у та уста и улази у задњи. А у задњи део исто има на средини једна, речимо увод — исто уста звана [СхЛР]. Елемир Мол Бачко Градиште Падеј [1]
  12. Постоје предња уста и задња уста. То се задња уста обично се каже. То је тур ди риба стоји. [3] Србобран [1]
  13. Е̑ј, колѝко у́ста ја̑ ра̑ним! Ново Милошево [1]

ВикицитатиЈездра, глава 3

Шаблон:119:002 Шаблон:Tetr


Проширени садржај

Изрази:

  1. ко да су му ˜ поцепана ("исто"). [1]
  2. отети ("предухитрити саговорника, рећи исто што је саговорник хтео, мислио да каже"; "Ото си ми реч из усти"). Јасеново [1]
  3. ˜ те болела! ("прекор особи која псује"). Кикинда [1]
  4. луфтирати ˜ ("пуно причати"). [1]
  5. фалте ме ˜ ил ћу вас подерати! ("исто"). Ново Милошево [1]
  6. тече му из ˜ мед и млеко ’на речима је благ, кротак и мио’ [1]
  7. од ˜ правити дупе ("једно обећавати а друго радити"). Сомбор [1]
  8. ˜ му ко да има два пара буѕа ("исто"). Јасеново [1]
  9. из твојих ˜ у божје уши ("дај боже да тако буде"). Сомбор [1]
  10. лајати/свирати/фљакати на сва ˜ ("много, не уздржавајући се, говорити, викати, грдити и сл."; "Лаје на сва уста"). [1]
  11. иде ми вода на ˜ ("хтео бих да једем (обично кад се прича о јелу)"). Сомбор [1]
  12. Говорити на сва ˜ ("говорити отворено, јавно"). [1]
  13. испирати ˜ неким ("оговарати некога"). Ново Милошево [1]
  14. одвајати од ˜ ("давати коме од онога чега ни сам давалац нема довољно"). Сомбор [1]
  15. олајавати на сва ˜ ("много, не уздржавајући се, јавно говорити о некоме ружно, лоше"; "Олајава га на сва уста"). [1]
  16. свету ˜ не мож затворити ("немогуће је спречити препричавање, стати на пут оговарању"). [1]
  17. ла́дити ˜ ("говорити којешта"). Ново Милошево [1]
  18. за̀пушити ˜ ("ућуткати некога"). Ново Милошево [1]
  19. покварити ˜ ("рећи тек понеку реч"; "Мирнији, неспретнији и ћутљивији мушкарци цело то време обично би прећутали или би у најбољем случају рекли тек толико, најнеопходније, што на селу кажу „покварили уста”"). [1]
  20. Говори ко да има куље ууста Јасеново [1]
  21. метути локот науста ("ћутати"). Вршац [1]
  22. пуна су му ˜ хвале ("сам себе хвали"). Сомбор [1]
  23. имати поцепана ˜ ("пуно причати, клеветати"). [1]
  24. мртва ˜ не говоре ("мртав човек неће проговорити"). [1]
  25. имати ˜ ко штримфла ("имати велика уста"; "И̏маш у́ста ко штри̑мфла"). Вршац [1]
  26. фалте ме ˜ да вас не поцепам ("благи прекор хвалисавцу"). [1]
  27. отети из ˜ ("себично присвојити туђе"; "Ото би ти из уста"). [1]
  28. на сва ˜ ("много, не уздржавајући се, јавно (викати, говорити, хвалити, грдити)"; "Он"). Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]
  29. узети ("предухитрити саговорника, рећи исто што је саговорник хтео, мислио да каже"; "Узо си ми реч из уста"). Ново Милошево [1]
  30. откидати од ˜ ("несебично давати и оно чега је недовољно"; "Откида од уста"). [1]
  31. говорите/лајте ˜ да нисте пуста ("у обраћању особи која много прича"). Јасеново [1]


Преводи

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 37.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 84, 128.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 47, 48, 53.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 47.
  8. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 30, 101.
  9. 9,0 9,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  10. 10,0 10,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  11. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).