у̏во

у̏во

у̏во (српски, lat. ȕvo)[уреди]

Именица[уреди]

у̏во, с

Категорије: риб. кол.


Облици:

  1. у̏ши, уво [1]
  2. уво [1]

Значења:

  1. Орган чула слуха (код човека и животиња). [1]
  2. Део предмета који својим обликом подсећа на орган чула слуха. [1]
  3. Два прста, из поруге стављена некоме више главе. Вршац[1]
  4. Део на корпи, ручка помоћу које се она носи. [1]
  5. Повијени, зашиљени врх на предњем делу опанка. [1]
  6. Део на удици. [1]
  7. Зарез са стране туљка који се налази у осовини колског точка. [2] Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ[1]
  8. Peziza aurantia. Бачинци[1]
  9. Исто. Сусек Свилош[1]
  10. Plantago lanceolata. [1]
  11. Као део ботаничких назива. [1]

Примери:

  1. О̑н је глу̑в, нѐ чује на̏ уши. Бачинци [1]
  2. Извѐду марви́нче, кра̏ву, би́ка, ју̀ницу — и ку̑м ро̀ва̄ши то̑, расе́че у̏во. Мартонош [1]
  3. Ува̏тио ме ма̏ло за у̏во. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Избиште Суботица Сивац Стапар Турија Дероње Равно Село Госпођинци Српски Крстур Банатско Аранђелово Мокрин Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Меленци Житиште Шурјан Бока Фаркаждин Чента Батања Деска Ченеј [1]
  4. За децу су произвођене […] дечје ципелице од мекане коже зване „ципеле на уши". Уши су називали шире крајеве на горњем делу за везивање. [9] Вршац [1]
  5. Има [качица за туршију] „уши" и поклопац и од тврдог дрвета дашчице за притискање. [10] [1]
  6. О́де је [на лонцу] би́ло у̏во. [11] Бегеч Јамена Моровић Сремска Рача Свилош Лединци Врдник Голубинци Пачир Сомбор Стапар Кула Турија Товаришево Каћ [1]
  7. У̏ши су о̀но што се у̀вати. [11] Сомбор Јамена Моровић Вашица Сремска Рача Нештин Свилош Јарак Чортановци Голубинци Прхово Угриновци Стари Сланкамен Бечмен Сурдук Пачир Стапар Дероње Товаришево Каћ Руменка Омољица [1]
  8. Ко́рпа има два̑ у̏ва, на̀ко да ру̀кама мо̏жеш ува́тити, за куру́зе то̑ је ко́рпа. [11] Лалић [1]
  9. Изрека је настала отуд што се тур на рунтознама од јахања јако брзо излиже, па га треба крпити; тада се секу „уши” (проширења изнад колена, аксемендер) да се спасу панталоне. [12] [1]
  10. Собранице у стараца и у чобана имале су напред велике „уши" (нос у србијанских опанака), и то је била трећа врста опанка. [13] Јарковац [1]
  11. Уво — то што има вр, па ту испод њега има овако мало. [14] Падеј [1]
  12. Врх [удице], па држаље, уво. Босут [1]
  13. О̀во је бу̏квица, а и о̀во̄ је бу̏квица, али зе́чије у̏ши. [15] Бач [1]


Изрази:

  1. науши му цури маст ("не чути добро"). [1]
  2. не ве̏ровати своји̑муши̏ма ("слушати нешто невероватно"). Вршац [1]
  3. начу́љитиу̏ши ("усмерити уши према извору звука да би се нешто боље чуло (о животињама)"; "Коњ начуљи уши на ону страну откуд жели да боље чује"). Бегеч [1]
  4. Зу́ју миу̏ши ("имати утисак да се чује звук, зујање"). Мокрин [1]
  5. једно другом доувета ("каже се за децу која су блиска по узрасту, рођена једно за другим"). [1]
  6. пунити комеуши ("причати некоме свашта, наговарати некога на нешто"). [1]
  7. из твојих уста у божјеуши ("дај боже да тако буде"). Сомбор [1]
  8. седети науши ("не слушати, не пратити пажљиво шта неко говори"). [1]
  9. на једноуво уђе а на друго изиђе ("не придаје се значај нечему, олако се узима, брзо заборавља"). Сомбор [1]
  10. Бити тврд науши ("бити наглув, слабо чути"; "Тврд је на уши"). [1]
  11. ТК [1]
  12. и зид имауши ("и при највећој опрезности може неко чути или прислушкивати шта се говори"). [1]
  13. не̑ће за̀не̄ти за̏ уво ("неће промашити уста (каже се за онога који једе при слабој светлости)"). Ковиљ Ново Милошево [1]
  14. проћи кроз игленеуши ("тешко, једва проћи"). [1]
  15. сећиуши, крпити дупе ("сналазити се у немаштини"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 107, 140, 211.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 61, 78, 82, 130, 344.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 49.
  6. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46, 47.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54, 58, 59.
  8. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 97.
  9. Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 124.
  10. Љиљана Радуловачки, Бачварски, качарски и пинтерски занат у Срему. — Рад, 35, 1993, 229—234, стр. 233.
  11. 11,0 11,1 11,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  12. Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2007, 149 стр.
  13. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 95.
  14. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  15. Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  16. 16,0 16,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене[уреди]