slan

slan

slan (српски, ћир. слан)[уреди]

Категорије: прен.


Облици:

  1. sláno, slána [1]

Значења:

  1. Koji sadrži u sebi soli, koji je zasićen solju. Сремска Митровица[1]
  2. Koji je pripremljen, začinjen solju (o jelu). [1]
  3. Koji je pripremljen upotrebom soli, u rastvoru soli, radi konzerviranja, usoljen. [1]
  4. Duhovit; dvosmislen. [1]

Примери:

  1. Sàmo smo mȉ kàdgod prȁvili još slàtku i slánu pȉtu poslè supe. Нови Сад [1]
  2. Je li dȍvoljno sláno, je li bibȅra da l ȉma dȍsta? [2] [3] Избиште Сремска Митровица Госпођинци Башаид [1]
  3. Onda uopšte ne skidamo ljusku, ništa s nje, krljušt, neg samo je prosečemo, isperemo dobro iznutra, izbacimo iz nje... drob... Onda se nasoli i stoji u soli... i onda posle slane ribe može da se pije i pivo i vino. [4] Нови Сад [1]
  4. Slánu rȉbu smo kúpili. [4] Вршац Бачка Паланка [1]
  5. Svekrva je obično najveselija i uvek spremna za svaku šalu, „slanu ili neslanu”, a ako to ne bi bilo tako, znači da nešto nije u redu sa snahom. [5] [1]


Изрази:

  1. Sláno ko cécelj Сомбор Мокрин [1]
  2. Kad me prođeslano ("kad prođe ljutnja, srdžba, kad se odobrovoljim"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 108.
  4. 4,0 4,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  5. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 66.

Напомене[уреди]

Шаблон:Tetr