рана

рана

Српски

рана (српски, lat. rana)

Падеж Једнина Множина
Номинатив рана ране
Генитив ране рана
Датив рани ранама
Акузатив рану ране
Вокатив рано ране
Инструментал раном ранама
Локатив рани ранама


Именица

рана, ж

Облици:

[1.1.] ра̏на [1]

Слогови: ра-на,  мн. ра-не


Значења:

[1.] Повреда, озледа телесног ткива. [2]
[1.1.] Једна од бројних речи у Санскрту за рану је именица мушког рода व्रण [3] (чита се) врана, једно од значења је истоветно као и у српском језику.
[2.] рана, односно храна, када се у народном говору регионално изостави почетни глас х

Порекло:

[1.1.] из праславенског *рана

Синоними:

[1.1.] озледа, повреда, посекотина


Примери:

[1.1.] Добио неке ране. Бешка [2]
[1.2.] Моја свекрва је умела од саћа, од пчела, да направи мелем за ране. [4] [5] Нови Сад, Госпођинци, Ново Милошево, Фаркаждин [2]


Изрази:

[1.1.] На псу рана, на псу и зарасла ("проћи ће нешто и без тежих последица"). Ново Милошево [2]
[1.2.] на рану би га привио ("добар, мио, племенит човек"). Ново Милошево [2]

Преводи

Референце

  1. мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Санскрт: [[1]]
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 105.

Сродни чланци са Википедије:

[1] рана