лопата

лопата

лопата (српски, lat. lopata)[уреди]

Именица[уреди]

лопата, ж

Категорије: риб.


Облици:

  1. ло̀пата, ло̏пата Иванда [1] [2]
  2. ло̀пата, лопа̏та Маргита Уљма Вршац Велико Средиште [3] [2]
  3. ло̀пата Банатско Аранђелово [2]
  4. ло̀пата [2]
  5. ло̀пата Бездан Падеј [4] [2]

Значења:

  1. Алатка са дугим, облим држаљем и проширеним, пљоснатим доњим делом, за згртање и пресипање растреситих материјала (земље, угља, плодова ратарских култура и сл.). [2]
  2. Метална алатка са дугачком дршком за чишћење пећи. [2]
  3. Количина терета која се може захватити лопатом. Јасеново[2]
  4. Дрвена направа којом се хлеб ставља у пећ. [5][2]

Примери:

  1. Жи̑во, да̑ј ми још две̑ ло̀ pa те за Ми́ту и Бо́ру да ѝде мо да уто̀ва ри мо шљу́нак. [6] [7] [8] [9] [10] [11] [4] Јаша Томић Сусек Свилош Бољевци Суботица Мартонош Стапар Бачки Брестовац Бачка Паланка Змајево Надаљ Ђурђево Ново Милошево Меленци Тараш Шурјан Бока Неузина Томашевац Црепаја Деска [2]
  2. У̀зми ту̑ ло̀па ту и наба̀ца̄ј шљу́нка у коли́ца. Лаћарак [2]
  3. О̏нда, ва̏тре се на̏ложе, го̏ру, с ло̀пата чи̏стӣмо и о̏нда кад о̀чистимо, во̀де и но́жеве и ри̑бај. [3] Ченеј Кукујевци Мартонош Мол Дрљан Кула Лалић Бачка Паланка Мокрин Ново Милошево Итебеј Ботош Конак [2]
  4. Све̏ тре̏бало отпри́лике — ше̏с лопа́та шо́дер ба́цити јел се̏дам, јѐдну цѝмента. Ловра [2]
  5. И ло̀пата, чѝме се ме̏ћо ле̏бац, да̑, и чѝме се ва̏дијо. Суботица Јамена Сремска Рача Моровић Вашица Кукујевци Мартинци Сот Ердевик Нештин Свилош Лединци Буковац Чортановци Стари Сланкамен Шатринци Сурдук Стари Бановци Шуљам Врдник Вогањ Јарак Хртковци Платичево Голубинци Прхово Угриновци Обреж Бечмен Мартонош Сента Пачир Сомбор Стапар Сивац Бајша Кула Дрљан Мол Лалић Србобран Бачко Градиште Дероње Бођани Товаришево Деспотово Бачка Паланка Бегеч Руменка Ченеј Госпођинци Ђурђево Каћ Ковиљ Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Српска Црња Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Меленци Житиште Итебеј Јаша Томић Арадац Ботош Конак Перлез Сакуле Добрица Сефкерин Црепаја Алибунар [2]


Изрази:

  1. Имати ру̑ке коло̀пате. — Је̑лка побегла од зуба́ра [2]
  2. ка̑же, ѝма ру̑ке ко ло̀пате, не̑ће ѝћи, макар јој сви̏ зу̑би ѝспали ("Ш Бк Н"). Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [2]

Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 54.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. 3,0 3,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. 4,0 4,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  5. Жито. 1988, 208 стр, стр. 117.
  6. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
  7. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162.
  9. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  10. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 51, 91.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 111, 120.

Напомене[уреди]