вре́ме

вре́ме

вре́ме (српски, lat. vréme)[уреди]

Именица[уреди]

вре́ме, с

Облици:

  1. време, вре̏мена [1]

Значења:

  1. Епоха, период историје. [1]
  2. Друштвене прилике. [1]
  3. Тренутак погодан за нешто. [1]
  4. Атмосферске прилике. [1]

Примери:

  1. Га̏зда не̑ма ту̑ по̀сла док моје вре́ме не ѝза̄ђе (три̑ го̏дине). Србобран [1]
  2. Про̑ђе кра́тко вре́ме, о̀пет љу̑ди ка̑жу: „Са̏д је тек па̏ла ја́ка мѐдљика!“. Голубинци [1]
  3. Би́ли су не̏ко вре́ме ку̏ћи. [2] [3] [4] Борча Павловци Ченеј Итебеј Избиште Иванда [1]# Све би било лепо да не настадоше црна времена када џандари одведоше Нићифора у солдате пуних 5 година. Нови Бечеј [1]# За вре́ме А̀встрије жѝвот је би̏о у вре́ме бра́ња гро̑жђа вр̏ло жи̑в. Сремска Каменица [1]
  4. За вре́ме ма̀џарска ра̏та де̏д наш би̏о мла̑д. [5] [6] [7] [8] [9] Вршац Лаћарак Рума Голубинци Мартонош Сомбор Сивац Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Нови Бечеј Итебеј Меленци Међа Житиште Елемир Зрењанин Бока Ботош Томашевац Чента Јасеново [1]# Дру̏го је о̏ндак вре́ме би́ло. Ковиљ Вршац [1]# О̏ндак, ту̑ је би́ло и вре́ме ја̑ да се у̀дам. Ђала [1]
  5. Ку̀пус, ке̏л и келера́бу ра̀са̄димо и за̀лӣвамо кад до̑ђе вре́ме. [10] [11] Зрењанин Сомбор Мартонош Јаша Томић Вршац Баваниште [1]
  6. До̀шло вре́ме за ко̀сидбу а ми̑ се жа̏лимо: те̏ли би ку̏ћи. Итебеј [1]# Оне [ћурке] се шћућуре док не попусти време и огладне. [12] [13] [14] Ченеј Лаћарак Сомбор Госпођинци Ново Милошево Меленци Зрењанин Перлез Вршац Избиште [1]
  7. Поса́дили смо у ма̀рту месе́цу — о̏нда је допу̀стило вре́ме. Србобран [1]
  8. Би̏ће р̏ђавог вре̏мена, зи́ме. Мартонош [1]


Синоними:

  1. вакат [1]


Изрази:

  1. сва̏ка си̏ла за ˜ ("све је пролазно"). Вршац [1]
  2. свременана време ("повремено"; "Камење је с времена на време морало да се оштри — откива посебним зидарским чекићем са шпицастим врхом"). Кикинда [1]
  3. губити ˜ ("радити нешто залудно"). Сомбор [1]
  4. и̏де ˜, но̏си бре̏ме, мо̀лићеш ти̑ мѐне! Ново Милошево [1]
  5. ˜ ва̏ра ("само је наизглед топло"). Сомбор [1]
  6. скратити ˜ ("разонодити се, забавити се нечим"). Вршац [1]
  7. утући ˜ ("исто"). Сомбор [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 279, 428.
  3. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 347.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 207, 260.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 105, 266, 291, 334, 402, 430.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 146, 160, 170, 174, 186, 220, 263, 273, 277, 298.
  8. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7, 165.
  9. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 587.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 190.
  11. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152, 165, 178, 218.
  12. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 144, 150, 205, 216, 217, 280.
  13. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7.
  14. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 321.

Напомене[уреди]