чорба

чорба

чорба (српски, lat. čorba)[уреди]

Именица[уреди]

чорба, ж

Категорије: ћурч.


Значења:

  1. Врста густе супе. [1][2]
  2. Врста чорбе. [2]
  3. Течни део комине. [2]
  4. Течност за запрашивање лозе. Суботица[2]
  5. Течност за глазирање коже. [2]

Примери:

  1. Од је̏фтина ме̑са ни чо́рба не ва̀ља. Бегеч [2]
  2. У Бана́ту здра̏во во̏леду да је́ду чо́рбе. Јаша Томић [2]
  3. За вечеру ћу да скувам мало чорбе, ћу да турим неки кромпир и добро им. [3] [4] [5] [6] Јасеново Моровић Бачинци Сремска Митровица Кленак Сремски Карловци Стари Сланкамен Суботица Бездан Мол Србобран Бачко Градиште Ђурђево Бачка Паланка Футог Нови Сад Вилово Гардиновци Српски Крстур Падеј Ново Милошево Зрењанин Елемир Шурјан Бока Неузина Перлез Чента Вршац Павлиш Избиште Деска Сенпетер [2]
  4. С о̀тим мѝлером се зо̀ве бе̑ла чо́рба (ЈТ — СтС. [2]
  5. Обично се за даћу припремају „бела чорба” са месом, паприкаш или прасеће печење, затим салата, погача и пиће. [1] [2]
  6. Па се о̀бично пра̏вила кѝсела чо́рба, јер је врућѝна, ле̏то̄ је, па смо им но̀сили шпри́цере. Кула Суботица Нови Сад [2]
  7. Та̏ко би је̏о ки̏селе чо́рбе, да ми ску̏ваш. Вршац [2]
  8. И чо́рба се ку̏вала, ки̏села чо́рба. Павлиш Вилово [2]
  9. Кадгод рибарска чорба је [била]. Ово сад, ако нема те ситне рибе, ал рецимо оне праве [не ваља]. Сремски Карловци [2]
  10. Обично кува се чорба и то рибарска чорба. [4] Перлез Србобран [2]
  11. Кувала сам рибију чорбу. [5] Каћ Госпођинци [2]
  12. Ми кажемо по немачки фиш-паприкаш… а по нашем рибља чорба. [4] Моровић Буђановци Суботица Вршац [2]
  13. Пече́мо ри̏бу, ри̏бњу чо́рбу. Томашевац [2]
  14. „Суботња чорба" се прави уз насуво тесто или гренадирмарш. [1] [2]
  15. Кад о̀не у̀зру, ѝзбристру се и ондак до̑ђе чо́рба го́ре, а ко̀штице и љу̏ске па̏днеду до́ле — то̑ је од а̀мура — о̏нда се пѐче ра̀кија. [3] [1] Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [2]
  16. Кад пѐчеш ра̀кију, о̀станеду ко̀штице, и љу̏ске, и чо́рба. [2]
  17. Ши́ра је то̑ о̀но кад искве̏чамо гро̑жђе, па од гро̑жђа о̀на чо́рба. Бешка [2]
  18. Ко̏жа мо̑ра да би̏дне чвр́ста за о̀бликовање и зо̀то̄ се по̀топи у чо́рби. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [2]
  19. Мо̀мачки ѝду на чо́рбу. [7] Сомбор Буковац Сивац [2]


Синоними:

  1. перјаница [2]


Изрази:

  1. ("мешати се у свашта"; "Ти мора да будеш у сваку чорбу мирођија"). Јасеново [2]
  2. забѝберитичо́рбу ("напакостити, подвалити некоме"). Равно Село [2]
  3. запржити комечорбу ("исто"; "Још му ни́сам запр̏жио чо́рбу, а кад му запр̏жим, и̏ма да ме па̑мти"). Црвена Црква Сомбор Тараш Ново Милошево Вршац [2]
  4. пустити комечорбу ("разбити коме нос"). Вршац [2]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 34. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 2,25 2,26 2,27 2,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. 3,0 3,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. 4,0 4,1 4,2 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  5. 5,0 5,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 178. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  7. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 143.

Напомене[уреди]