Pomoć:Nominativ

Iz projekta Wiktionary

Nominativ (latinski nominare = imenovati) je prvi padež u srpskom jeziku i njime se imenuje vršilac radnje, nosilac zbivanja, stanja ili osobine. Odgovara na pitanje Ko? ili Šta?

Nominativ u rečenici je:

• najčešće subjekt.
• deo imenskog predikata
• uz neke glagole (postati, zvati se, ostati, činiti se, biti i dr.), nominativ služi i kao dopunski predikativ (Postao je doktor.)
• zajedno sa veznicima kao i nego nominativ može biti priloška odredba za način (Odjeknulo je kao bomba.)
• kao pridevna dopuna (Dobar kao hleb.)
• zajedno sa veznikom kao može imati i službu priloške odredbe za vreme (Još kao dijete nije voleo to jesti.)
• atribut i apozicija kad god se odnose na imenicu u nominativu (Bila je tu i Marija, Mitrova žena, vrlo ozbiljna osoba.)